Još od vremena Marije Terezije, u čitavoj Monarhiji, škole su bile veroispovedne. Naravno da Novi Sad nije mogao biti nikakav izuzetak. U 20. vek, grad je ušao sa samo dve državne škole, Građanskom i Trgovačkom. Svaka veroispovedna opština, izdržavala je svoje osnovne škole. Po pravilu, nalazile su se pored crkava. Tako su se i nazivale. Pravoslavna deca, išla su u Nikolajevsku, Jovanovsku i Almašku školu. Rimokatolici su za mušku decu, imali školu u Porti i kod crkve Svetog Roka. Devojčice su išle u školu koju su vodile opatice u samostanu u Njegoševoj ulici u kojoj je sada Muzička škola.
Evangelisti su imali školu u sadašnjoj ulici Vuka Karadžića, pri crkvi koju volimo da zovemo „Slovačka“. Deca čiji su roditelji bili reformati, išli su svakodnevno u zgradu koja se nalazila uz crkvu sa Vitlejemskom zvezdom na vrhu, u ulici Pap Pavla (zvezda koju Novosađani, bez imalo zle namere, u žargonu često nazivaju „buzdovanom“). Pretpostavljate naravno, da su mali Rusini učitelja slušali pri svojoj crkvi u Subotićevoj. Jevrejska osnovna škola bila je pored sinagoge u Futoškoj.
Ostao je podatak, da je na prelazu dva veka, Novi Sad imao 12 osnovnih škola sa 38 odelenja. U školu se išlo četiri godine. Peti i šesti razred, imala je samo srpska crkvena opština. Samo izuzetni đaci, i oni od imućnijih roditelja, nastavljali bi školovanje.
Ali ni to nije sve. Škole su imale muška i ženska odelenja. Tako razdvojena, deca su dobijala bukvar i tablicu, na kojoj je visila olovka i sunđer. Disciplina se uterivala prutom. Kažu da se najbolje pokazao „leskovac“, jer je ovo drvo imalo svojstvo, da u strogoj učiteljskoj ruci, „švićne“ baš kako treba.
A pazite… sve ovo, zbivalo se u vreme kada su se rodile babe i dedovi generacije kojoj pripadam. Što bi se reklo, koliko juče – a po opisu nam se čini da je bilo silnim vekovima daleko.
Zato deco draga, izjutra ustanite na prvo zvono sata. I sa radošću, uz obavezan osmeh krenite u školu. Verujte na reč, ne znate koliko ste blagosloveni!
I naravno, ne zaboravite da u školu ponesete osećaj zahvalnosti svojim roditeljima, i onima pre njih.
Jer istorija je išla, i do vas stigla, po njihovim stopama.
Ilija Tucić
