Iz nekih razloga, verovatno zarad poslovične nam nemarnosti, malo je pisano o ulozi koju je za razvoj Novog Sada odigrao Dositej Obradović. Između ostalog, on je nagovorio Emanuila Jankovića da 1790. otvori prvu srpsku štampariju, u nekadašnjoj kući sapundžije Stojana Maslaka, sagrađene još početkom 18. veka. I danas je znamo kao kuću „Kod belog lava“.  Nekako u to vreme, novosadskog vladiku, Josifa Jovanovića Šakabentu, posetio je crnogorski vladar Petar I Petrović Njegoš, kada je došao u Novi Sad radi hirotonisanja za episkopa. Kasnije će postati poznat kao Sveti Petar Cetinjski. Deset godina nakon njegove posete gradu, na Tvrđavu će, bežeći pred kugom, doći i sam car Franc I. Za razliku od njega, car Josif II četiri puta je posetio Petrovaradinsku tvrđavu. U tim pohodima, odlazio je i na Frušku goru, a zabeleženo je da ga je „naročito oduševio toranj manastira Velika Remeta, čiju su obnovu pomagali i Novosađani. Na Tvrđavi je boravio i vođa Prvog srpskog ustanka Karađorđe. Doduše, za razliku od prethodnih, on nije došao dobrovoljno. Ovde će kao zatvorenik, boraviti u tamnici. U Novom Sadu, boravio je na kratko i bečki ćesar a mađarski kralj Ferdinand.

Hronike kažu da je dunavsku obalu, na proputovanju, godine 1838. posetio i čuveni danski pisac Hans Kristijan Andersen. Nešto kasnije, u gostima će nam biti i bečki kompozitor Johan Štraus.

Kneginja Ljubica Obrenović, supruga kneza Miloša, bila je emigrant u Novom Sadu. Ovde je i umrla 1843. godine. Nakon što su je oglasila sva novosadska zvona, sahranjena je u Krušedolu.

Mogli bismo ovako u nedogled nabrajati. I zato odlučujemo da preskočimo vekove…

Da li ste znali da je 1968. godine u Kameničkom parku, kao i u samom zdanju dvorca Marcibanji-Karačonji, čuveni reditelj Sidni Polak snimao film “Čuvari zamka” u kojem je glumio čuveni Bert Lankaster?

Da je u hotelu „Park“ odseo legendarni pisac „Aleksandrijskog kvarteta“ Lorens Darel.

U hotelu „Vojvodina“, nekada poznatom kao hotel „Kraljice Marije“, između dva rata, odsela je poznata filmska zvezda Marlen Ditrih.

I da ne nabrajamo dalje, već da vas priupitamo: Da li ste znali da su sve ove krunisane glave, veliki umetnici, svetske zvezde, a ovde je pobrojan tek manji deo, boravili u Novom Sadu? Na šetnjama po Evropi, primetićete da spomen-table imaju kuće i hoteli, u kojima je neka velika ličnost, provela makar i sat vremena. A nama putnici namernici, besciljno hodaju gradom slikajući fasade u Dunavskoj i Zmaj-Jovinoj, bez da će im iko reći bilo šta od onoga što tako suvereno krasi istoriju Novog Sada.

Svako od nas, kad se slika, bira profil koji mu je lepši. Hajde onda da i sa našim gradom uradimo isto. Da okrenemo njegovo lepše lice. Pa da napunimo dušu. Sebi i drugima.

Ilija Tucić