Da li ste nekada videli plan Novog Sada ili po tadašnjem Racke Varoši iz 1745. godine? Na njemu se nalaze prvih devet gradskih ulica.
Velika čaršija (danas Pašićeva), Zlatne grede, Hauptgasse (danas Zmaj Jovina ulica), Piaza (Svetozara Miletića), Auf den Brucken (Dunavska), Magazingasse (danas Železnička ulica), Futaker Gasse (Jevrejska ulica), Grenc Gasse (današnji Bulevar Oslobođenja oko Futoške pijace) i Rakoci Gasse (danas deo ulice Stevana Sremca). Na tom planu je bio ucrtan i trg – Auf den Platz (deo ispred današnjeg Vladičinog dvora).
Imena nekih ulica ispisana su na srpskom a ostale nemačkim jezikom.Jednostavno, u Velikoj čaršiji i u ulici Zlatne grede, većinski živalj bili su Srbi, a u drugim ulicama Nemci. U Rakocijevoj ulici živeli su uglavnom Mađari, pa je ulica dobila mađarski naziv. Na planu je ucrtan i Almaški kraj koji je nastao kompletnim preseljenjen sela, na mestu današnjeg Nadalja, ali ulice nisu bile ubeležene.
Čak i takav, neko bi rekao „dirljivo mali“, samo tri godina nakon nastanka mape, grad dobija staus „slobodne kraljevske varoši“. Pravno, to je značilo da su njegovi stanovnici bili podređeni direktno centralnim vlastima, odnosno vlastima u Beču i da na njegovoj teritoriji nisu postojale ingerencije županijskih vlasti. Svi stanovnici, bili su nosioci kolektivnog plemićkog statusa. Grad je na nivou čitave države, uvažavan kao plemićki.
I onda neka neko kaže da Novi Sad nije „grad iz bajke“! Kao kod Andersena i braće Grim, uz malo literarne slobode, moglo bi se reći kao su Novosađani, 31. januara 1748. usnuli kao paori, vojnici, trgovci, zanatlije… a probudili se kao plemići!
Iz teških vojničkih čizama, grad je uskočio u balske lak-cipele. O tome je govorio i njegov novi grb. Na plavom štitu nalaze se tri srebrne kule. Iznad leprša golub, koji simbolizuje onog kojeg je pustio biblijski Noje. Beli golub bio je sinonim nove, sjajne budućnosti, koja je tog februarskog, zimskog jutra, zasijala nad bačkom ravnicom.
Kao u svakoj bajci, na nas su kidisale aždaje. Samo vek kasnije, u bombardovanju sa Tvrđave, od 2.812 novosadskih zgrada, ostaće ih svega 808. Nagledali smo se rata i ratovanja, preživeli januarsku raciju.
I prošle su ale i nemani. A golub je ostao.
Jer, znate šta je najvažnije? Kao svaka prava, i ova bajka ima srećan kraj.
Ma šta „kraj“! Evo, odlučili smo… neće ga ni biti.
Kada te prozovu Novim Sadom, pisano ti je da kraja ne bude.
Ilija Tucić
