Na sredini Dunavske ulice, nalazi se jedna od najstarijih kafana u gradu. Današnji „Ribar“ nosio je nekada mnogo zanimljivije ime. Bila je to kafana „Kod crnog jarca“. Kuća je nastala u 18. veku, a posle bombardovanja, obnovljena je u baroknom stilu. Na spratu ove kuće, živeo je narodni učitelj Vasa Pelagić, koji je upravo iz nje odveden u zatvor 1874. godine.
Ajd na stranu Vasa, nego nam je za ovu priliku zanimljivije nešto što se direktno odnosi na kafanski pedigre kuće u kojoj je obitavao.
Pre vek i po, kroz Dunavsku ulicu išli su stražari sa fenjerima i vikali: „Jeste li čuli gospodo i ljudi, devet je sati! Treba ići spavati! Jeste li zaključali kapiju i vrata! Jeste li vatru pogasili! Jeste li pse sa lanca pustili! Spavajte mirno građani, jer je vlast budna. Njeno budno oko prodire i kroz mrak gde se kriju lopovi i pustahije“!
Policijski čas zimi je počinjao u 9 a leti u 10 časova. Ko bi bio uhvaćen da se kreće bez osvetljenja, posle policijskog časa, ozbiljno bi nadrljao.
Svaki sat objavljivao se duvanjem u rog… Pa ajd ti terevenči!
Omladino draga, dok ste čitavog leta, ponoć sačekivali u „Ribaru“, niste ni znali da ste živeli ko bogovi! Kukate na roditelje, državu i sve oko sebe… što eto prebirate po džepovima, tražeći sitniš za poslednje pivo. A na pamet vam ne pada, da bi se svaki vršnjak, u deset generacija pre vas, što bi vi rekli „na jedan“, menjao sa vama.
Njih terali da nose fenjere! Duvali im u rog da ih podsete koliko je sati! A vi ste u problemu jel vam fali 20 dinara za „Zaječarsko“. Ajte molim vas.
Da vam je da pitate čika Vasu, koji se šćućuren krio na spratu iznad – bil se menjao sa vama!
Pa platio bi turu za celu kafanu, da ga samo na pola sata primite među vas.
Još kad bi provirio na ulicu, pa video da nigde žandara – ihaa!
Do jutra ga se onako veselog, ne biste ratosiljali.
Ilija Tucić
